Godine od tebe ka meni


Opet ti se talasa kosa kad plačem. Plavetnilom tvojih očiju
pokrivaš sto naše ljubavi: postelju između leta i jeseni.
Pijemo što je vario neko ko nije bio ja, ni ti, ni neko treći:
srčemo nešto prazno i poslednje.

Gledamo se u ogledalima Dubokog mora i hitrije dodajemo jela jedno drugom:
noć je noć, ona počinje s jutrom,
ona me polaže k tebi.


Paul Celan, ''Godine od tebe ka meni''
Fotografija: Cristina Garcia Rodero
          

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole