Život je more


Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke 
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam
i sve su jače ruke što me vuku dnu.

Mozda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove žene, do nove luke.

Život je more...


Đorđe Balašević, ''Život je more''



Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...