Rani odlazak



Gospođo, soba vam je odvratna od cveća.
Kad me izbacite napolje, sećaću ću se toga,
Ja, što sedim ovde i dosađujem se poput leoparda
U vašoj džungli s lampama od vinskih boca
Somotskim jastučićima boje krvavog pudinga
I belom letećom ribom od porculana iz Italije.
Smetnuh vas s uma, osluškujući kako ubrano cveće
Loče vodicu iz probranih posuda,
Bokala i krunidbenih pehara
Poput pijanaca s ponedeljnika. Mlečne bobice se
Svijaju, lokalno sazvežđe,
Ka svojim obožavaocima na stolnjaku:
Gomili očnih jabučica koje nagore zure.
Jesu li to latice ili listovi s kojima ste ih sparili –
Oni prugastozeleni ovali od srebrnog tkiva?
Poznate su mi te crvene muškatle.
Drugarice, drugarice. Smrde na znoj pod pazuhom
I na komplikovane jesenje boleštine,
Mirišu na mošus kao ljubavna postelja sledećeg jutra.
Peckaju me nozdrve od nostalgije.
Kanine baruštine: odežda vaše odežde.
Prstima dotiču ustajalu vodu kao magla gustu.

Ruže u čovekolikom trbušastom vrču
Ispustile su noćas dušu. Bilo je krajnje vreme.
Njihovi žuti korseti bili su spremni da popucaju.
Vi ste hrkali, a ja sam slušala kako se latice otkačinju,
Puckujući i krckajući kao nervozni prsti.
Trebalo je da ih bacite na đubre pre smrti.
Svitanje je otkrilo poklopac na komodi
Kineske izrade. Sad su na mene oči iskolačile
Hrizanteme veličine
Holofernove glave, uronjene u isti
Anilinski grimiz poput ove nezgrapne sofe.
U ogledalu ih podupiru njihove dvojnice.
Oslušnite: vaši sustanari miševi
Riškaju po paketićima krekera. Fino brašno
Oblaže njihove ptičje nožice: cijuču od sreće.
A vi dremate, s nosem u zid zabijenim.
Ta kišica mi pristaje poput pokrova.
Kako smo dospele do vašeg potkrovlja?
Utrapili ste mi džin u staklenom pupoljku vaze.
Spavale smo kao klade. Gospođo, šta ja to radim ovde
S plućima punim prašine i jezikom  od drveta,
Do kolena u hladnoći i cvećem prekrivena?



Sylvia Plath, ''Rani odlazak''
Prevela sa engleskog Ljiljana Đurđić
Iz knjige ''Rani odlazak'', Izabrane pesme Silvije Plat, Paideia, Beograd, 2010.     
                                

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni