Lirski kapris


Opio me je slatki blud žica,
I kikot ptica
Što mesečinu krilima draže.
Melodije me bezumne traže
Da kroz noć tamnu
Opet obnaže
Svu svoju lepu večnost besramnu!

O, u bujici bunovne sreće
Ja svoje vene
Pretvaram u cveće!
I cele noći san svoj jedan trubim
Kroz prostor i vreme,
I svest gubim
Na usnicama vizije neme...

Gle: mesec visi vrh mojih snova
Kao lobanja
Sviju zvukova.
I dok on lebdi iznad vidika
Ja u zanosu, punome krika,
Poklanjam tajno vazduhu uši,
I vetru čelo...
A zatim smelo,
Dok se u meni sav svemir ruši,
I kroz noć tamnu
Dok još osećam večnost besramnu –
Ja opkoračavam
Mesec ko vazu:

I rasecam svoju ekstazu! 



Ranko Mladenović, ''Lirski kapris''
Iz knjige Odabrana dela, Prosveta, Niš.
                           

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni