U junske noći

Junska noć je sišla preko vlažnih grana.
Vrt je prepun čari, posle plahe kiše.
Savilo se cveće plavih jorgovana
I kroz ponoć tihu na ljubav miriše. 
 
Ćuti selo moje. Spava lisna gora.
Dah proletnji nežno vasionu grli.
Nigde jednog šuma, niti razgovora,
Kao nigde ljudi noćas da su svi pomrli. 

Mnogo puta tako u večeri sive,
Kad zatrepti nebo u osmehu zvezda,
Moje tužne misli nanovo ožive,
I u prošlost prhnu k'o ptice sa gnezda.


Rade Drainac, ''U junske noći''
Blace, 1919.
  

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni