Smrt majke


Kao lud sam se smejao kad mi je u jesen
Umrla majka
Mene poveli za ruke meni smešno gledam

Svi moji zajedno i prvi put stric iz Mitrovice
Najmlađa sestra crnom koprenom zaklonila lice
Svi polako ja bih potrčao
Samo gde je majka zašto i majku nismo poveli

Ponekad su me vodili na utakmice tako za ruke
Čudno mi zašto se niko ne smeje
Tražim staklenac u levom džepu plavih pantalona
Moj najlepši staklenac od žutog stakla

Kad smo se vraćali svaka mi je ruka kosu dotakla nežno
Lagano

Pitam se zašto i Vanja ne pomiluju
Stoji sa ocem pored nas i ćuti
Vanjo ima nekog starog drvenog konja Vanjo je dobar
Samo često plače

Kasnije nisam video majku
Kupili su mi malu železnicu

Godina uvek u oko uraste
U srcu odraste
Iz mozga izraste

U sećanju slomljen lepi staklenac od žutog stakla
Sedim nad sobom pognuta glava
Neka mi je ruka iz davnih sećanja kosu dotakla

Odneli su je kao što odnose naranče
U ulicu gdje je zalutalo vreme
Bio sam zauzet slaganjem sličica o pticama i malim srnama
Neka me žena povela za ruku u onu veliku sobu na spratu
Tamo sam išao samo kada sam krao šećer i slatko od šljiva
Bilo je mnogo ljudi u crnom neko je rekao nije više živa
Neko je odjednom ugasio sveću poveli su me vikao sam
Neću neću ostavite me
I Vanja su poveli imao je zelene pantalone
Onda su nam davali kekse i bombone i bili smo opet ona
Ista deca iz parka u najtišoj varoškoj ulici

To je već jesen jesen jesen
Deca prolaze ulicama deca se smeju deca ne ćute
Bilo je jednom moje detinjstvo lipe su bile bolesno žute
I u dnu sobe sanduk u svili
Sećam se samo da smo negde bili
Da smo negde bili
Da smo negde bili.  


Pero Zubac, ''Smrt majke''

       

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni