Kišna ptica


Sve što se danima i noćima u me utkiva i slaže, 
Što košavom struji kroz krvotok i pore, 
Ne bi moglo ni onda da se iskaže, 
Taman da svu dušu iznesem iznad gore, 
Na sušenje... 
I tad bi neko vrenje, 
Možda vetrova ili svetlosti, 
Prostrujalo mnome kao žuborenje 
I jezivo bi, ogoljene, na zemlji zaškripale moje kosti. 

O kada bi bilo mogućno pokupiti sva komadanja 
Iza zaboravljenih koraka 
I do Sirijusa, visoko, napraviti čoveka od sanja, 
Bila bi to čudovišna kišna ptica 
Što leti ispred oblaka, 
Ukleta i sama. 

**** 

Koga ja ovde tražim, 
I zbog čega dođoh ovamo? 
Vazda je čovek na svetu sam. 
Kao u kraju drevnih ruševina 
Detinjstvo mi blista kao hram. 

No i ono me danas vređa, 
Kada se ničemu ne nadam boljem 
Uprtio sam đavola na leđa, 
s kojim se neprestano koljem. 

Teško sam se umorio od života 
I klonuo od neke patnje iznenadne 
Kao suncokret iza plota. 
Ali svaka noć koja padne 
Iz neznanih daljina, 
Zasvetli na mojim dlanovima 
Kao lice harlekina. 

I sumnje me tad omame kao greh, 
Te poverujem da je na svetu i najveća zbilja 
Samo jedan prezrivi smeh.  
  

Rade Drainac, ''Kišna ptica''

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni