Glosa Liliae


Obilje arome laurii
Mojoj ljubljenoj Lauri.

Smišljeno raspoređeno po rubovima
prevoja njenih i po stubovima

Kuće koje je ljubomorno čuvala
Suptropski miris dalmatinskih uvala 

Tu gde Odisej, kao Livius Titus,
Iscrtava vazda promenljivi habitus 

Ljubavi, ostrvlja i nebesku svetost 
Plavičastih senki iz kojih napetost 

Semitska grčka ilirska zari
Dalekim tajanstvom bilja ko kazari 

Pa nas takne arome laurii obilje 
Gusto i otužno ko mleko kobilje

Laurus nobili presvetli, nobilis nobilie,
Nobilezzo noći, obilje. O, bilje! 


Danilo Kiš, ''Glosa Liliae''
Beograd, 28. jula 1982. 
       

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole