The thing I am


Zaboravio sam svoje ime. Nisam Borhes.
(Borhes je poginuo u La Verdenu, pod Kuršumima.)
Ni Asevedo, što sanja bitku,
ni moj otac, pognut nad knjigom
ili dočekujući smrt ujutru.
Ni Hejzlem koji odgoneta versete
iz Svetog pisma, daleko od Nortamberlanda,
ni Suarez što sa kopljanicima juriša.
Jedva da sam senka koju bacaju
te bliske izukrštane senke.
Njihovo sam sećanje, ali drugi sam
nego što bejah, kao Dante i kao svi
ljudi, u retkom Raju
i mnogim neophodnim Paklovima.
Telo sam i lice koje ne vidim.
Na kraju dana sam sa sudbinom pomiren
čovek koji na nešto drukčiji način raspoređuje
glasove kasteljanskog jezika
da bi ispripovedao priče koje čine
ono što se naziva književnošću,
onaj sam koji je prelistavao enciklopedije,
zakasneli đak sa sedom ili prosedom
kosom na slepoočnicama. Zatočenik u kući
punoj knjiga bez slova
koji u polutami skandira bojažljivi
heksametar naučen pored Rone,
onaj koji želi da spase svet što beži
od ognja i bujice gneva
sa malo Fedra i Vergilija.
Prošlost me slikama progoni.
Jasno sam sećanje na magdeburšku
loptu ili dva slova runskog pisma
ili distih Angelusa Silezijusa.
Onaj sam koji ne zna za drugu utehu
osim sećanja na vreme sreće.
Ponekad sam nezaslužena sreća.
Onaj sam koji zna da nije nešto više od odjeka,
onaj koji želi da u potpunosti umre.
Možda sam onaj koji si ti u snu.
Ono sam što jesam, reče Šekspir.
Ono sam što nadživljuje kukavice
i glupake koji behu. 


Jorge Luis Borges, ''The thing I am'' 

  

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni