Stari laloški vals


Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde.
E, ne volem s takvima ni da se svađam,
al' nisam ja došao, gdi da se vraćam?

Tu je sjahao moj askurđel!
To je naša ledina, naša Vojvodina,
jedna i jedina.

Nebo i zemlja su spojeni šavom
i jedini kamen je onaj nad glavom.
Tu mi je čardak odliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu.

I tu je moja dragana,
baš za božić neguje klas.
A usput, k'o da tancuje stari laloški vals.

Rasti pšenice, nek nam je roda,
opleti brazdama.
Nisam ja bitanga pa da te prodam
ovakvim gazdama.

Možda odem jedared, kad naiđe red,
al' idem zadnji od nas,
dok na miru odslušam stari laloški vals.

Nalož'te vragovi furune pakla,
ma, nek se zažari.
Al' moja se zvezda još nije ni makla,
Bog nad njom stražari.

Ja vam sledim jedared, kad naiđe red.
Al' i tad mi ostavte čas
da sa njome odigram stari laloški vals.


Đorđe Balašević, ''Stari laloški vals'' 
                            

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni