Requiem


Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
Pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
Komandante...

Ostaće u knjigama i priča o nama: Balkan krajem jednog veka
Svako pleme crta granicu, svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante
Komandante...

Na barikadama su opet zastave

Svet ide k'o na praznike
A decu izvode s jutarnje nastave
Da vide gladne radnike...

A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni

Vremena su nezgodna, za momka kao ja, koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje bez mene plamte, Komandante...

Na barikadama su opet zastave, svet ide kao na praznike
A decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike...
I svi su tu da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama su uvek najbrži, al' nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni, što smo se dizali na „Hej Sloveni“?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni...
I prevareni...

Kad god prođem ulicom sa tvojim imenom
Pomislim na Panta Rei...
Baciće se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik
Jer sve se menja, i sve teče...

Čoveče. 


Đorđe Balašević, ''Requiem''  
                                

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića