Efikasno slušanje

 
„Priroda nam je dala jedan jezik i dva uha tako da bi; mogli slušati dvostruko više nego pričati.“ (Epictetus, filozof).
 
Izražavanje misli, osećanja, želja, stavova čini samo polovinu komunikacije. Druga polovina je slušanje i razumevanje onoga što drugi nama komuniciraju. Kada pojedinac odluči da komunicira sa drugima, on to čini da bi ostvario određene potrebe. Nešto želi, oseća neku nelagodnost, ima neka osećanja ili misli o nečemu. Kada se odluči za komunikaciju, bira metod za koji veruje da će efikasno isporučiti poruku drugoj osobi. Kod kojim šaljem poruku može biti verbalni i neverbalni. Kada druga osoba primi tu kodiranu poruku, sledi proces dekodiranja, tj tumačenja kako bi razumeo i odredio joj značenje. Efikasna komunikacija postoji onda kada primalac interpretira i razume poruku pošiljaoca na isti način na koji je i sam pošiljalac nameravao da bude shvaćena.

Izvori teškoće od strane pošiljaoca
- Ton glasa pretih da bi se čuo
- Previše složena poruka koju čini previše nepotrebnih detalja i previše pitanja
- Zaboravljanje poente ili svrhe interakcije
- Kontradiktoran govor tela koji ometa verbalnu poruku (na primer, smeh onda kada osoba u stvari oseća ljutnju ili povređenost)
- Obraćanje previše pažnje na to kako će primalac reagovati na poruku
- Korišćenje jedinstvenog koda ili nekonvencionalne metode za isporuku poruke 

Izvori teškoća od strane onoga koji sluša
- Zaokupljen je nečim drugim i ne sluša
- Slušanje sopstvenih uverenja o tome što osoba govori
- Procena i osuđivanje govornika ili same poruke
- Ne traži objašnjenje onda kada ne razume
- Tumači na svoju ruku 


Tri osnovna modaliteta slušanja
 
1. Borbeno slušanje dešava se onda kada smo više zainteresovani za promovisanje naše tačke gledišta u odnosu na razumevanje i istraživanje tuđeg viđenja. Slušamo ili da bismo znali kada da upadnemo ili da bismo našli slabe tačke i greške pomoću kojih možemo da napadamo. Pravimo se da slušamo, a u stvari nestrpljivo čekamo naš red, ili u sebi formulišemo pobijanje argumenata i planiramo povratak kojim ćemo uništiti tuđe argumente i izaći kao pobednik.
2. Pasivno slušanje - istinski smo zainteresovani da čujemo i razumemo šta nam osoba govori. Pažljivi smo i pasivno slušamo. Pretpostavljamo da smo čuli i razumeli pravilno, ali ostajemo pasivni i ne proveravamo.
3. Aktivno slušanje je najkorisnije i predstavlja važnu veštinu slušanja. I u aktivnom slušanju smo istinski zainteresovani za to šta druga osoba misli, oseća, želi ili šta poruka znači, ali smo aktivni u proveravanju našeg razumevanja pre nego što odgovorimo na poruku. Ponavljamo ili parafraziramo poruku i reflektujemo nazad pošiljaocu na verifikaciju. Ova provera ili povratna informacija je ono što čini aktivno slušanje efikasnim.
 
Efikasno slušanje je teško jer se ljudi razlikuju po veštinama komunikacije, a često imaju različite potrebe, želje i ciljeve komunikacije. Postoje četiri različita nivoa komunikacije:
1. Klišei
2. Činjenice
3. Misli i verovanja
4. Emocije i osećanja
 
Kao slušalac, odlučujemo se za onaj nivo koji smatramo najvažnijim. Neuspeh u prepoznavanju najrelevantnijeg nivoa dovodi do situacije u kojoj nismo na istoj „talasnoj dužini“.
Dakle tu je razlika u prostom slušanju reči i stvarnom slušanju poruke. Kada efikasno slušamo sagledavamo stvari iz perspektive pošiljaoca. Naša gledišta se mogu razlikovati, ali ako slušamo, onda sagledavamo stvari iz drugog ugla. Za efikasno slušanje moramo biti aktivno uključeni u proces komunikacije a ne samo pasivno slušati.  


Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića