Vrata moje sestre


Povedi me tamo
na vrata moje sestre
nasloni me leđima na zid
oči su naše usamljene zvijezde
stavljam dlanove na njih

I opet sam dijete
opet idem u duboko
tu gdje ne vidi se dno
i čežnja je moja dokle seže oko
dok se pozdravljam sa njom

Dušom prolaze tihe jeseni
draga proljeća zlatnih boja
blagoslovi me i dozvoli mi
da se oprosti duša moja

Dozvoli mi

Čežnja je moja s' ove strane ceste
pod jastukom ostavljeni zvuk
i neka joj jutro
nešto dobroga donese
kada ne bude me tu 


Zlatan Stipišić Gibonni, ''Vrata moje sestre''

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni