Nesanica


Od gvožda, 
od ogromnih krivih gvozdenih spona treba da je noć, 
da je ne rastoče i potope 
mnogobrojne stvari što su ih moje prepune oči videle, 
tvrdi predmeti koji je nepodnošljivo nastanjuju. 

Moje telo zamorilo je rampe, temperature, svetlosti: 
u vagonima dugačke železničke pruge, 
na klupi sa ljudima koji se mrze, 
na krivoj oštrici predgrađa, 
u zagušljivom letnjikovcu sa vlažnim statuama, 
u noći prepunoj konja i ljudi. 

Svet ove noći ima širinu 
zaborava i tačnost groznice. 

Uzalud se trudim da zaboravim na telo 
i bdenje neprestanog ogledala 
koje ga rasipa i vreba. 
I kuću što ponavlja svoja dvorišta 
i svet koji se produžava do tog raštrkanog predgrada 
sa ružnim ulicama gde se vetar umara, sa sramnim blatom. 

Uzalud čekam raspored i simbole što prethode snu. 
Svetska istorija se nastavlja: 
jedva primetni pokreti smrti u zubnom karijesu, 
kruženje moje krvi i planeta. 

(Mrzeo sam gnusnu vodu bare,
bila mi je nepodnošljiva ptičja pesma u predvečerje.) 

Milje i milje umora u južnom predgrađu, 
milje prljave i bestidne pampe, milje zagađenosti, 
ne žele da odu iz mog sećanja. 
Poplavljene skupine kuća, straćare nagomilane kao psi, 
bare od kužnog srebra: ja sam njihov omraženi stražar. 

Žica, nasuta zemlja, mrtva hartija, otpaci Buenos Ajresa. 

Večeras verujem u strašnu besmrtnost: 
nijedan čovek nije umro u vremenu, nijedna žena, niko, 
jer ova neizbežna stvarnost od gvožda i blata 
mora pobediti ravnodušnost i zaspalih i mrtvih 
– makar se skrivali u raspadanju ili vekovima – 
i osuditi ih na užasno bdenje. 

Nezgrapni oblaci boje vinskog taloga osramotiće nebo; 
osvanuće iza mojih spuštenih očnih kapaka.

  
Jorge Luis Borges, ''Nesanica''  
  

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole