Neko takođe živi


Neko takođe živi prema tebi
Pretvoren u lišće, vertikalu kamenu, u vodopad,
Čini se: živi mrtvilom, nemuštim tajanstvom,
Fasadom razgranatom u hiljadu oblika.

Ti i ne pomisliš da je tamo odviše reda
Nekog posebnog uma, tajnovitog postroja
Iz kojeg domahuje vječnost, obnavljanje trajno,
Zelenilo rađanja i žutilo odlaska.

Neko takođe živi prema tebi
I kad ne znaš šta hoće, čemu se raduje, šta snuje;
Prolaziš naviknuto pored njega, živiš sa njime
I živjećeš dok god te bude bilo.


Dušan Kostić, ''Neko takođe živi'' 

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni