Moru


Stihijo divlja, ostaj zdravo!
Poslednji put pred mojim okom
Talasaš vodom morskom plavom
I blistaš ponosnom lepotom.

Predelu želja moje duše!
Duž obale ti, često, hučne
Omagljen lutah, tih i skrušen,
Namerom svetom svojom mučen!

Odjeke kako voleh lene,
Bezdana zvuke, gluvog glasa,
Večeri rane muklog časa,
Porive tvoje osobene!

Ribarsko jedro zar da klone,
Sve tvoje želje ono sledi,
Talasi pod njim samo zvone:
Al' ti se diže, nepobediv,
Brodovlja jato opet tone.

Ne uspeh sasvim da ostavim
Obala tvojih sumor stari,
Razdragan tebi da se javim,
Na grebenima tvojim plavim
Pesničko bekstvo da ostvarim!

Ti si me zvao . . . okovana;
Zalud sam dušu rastrzao:
Očaran strašču svojih dana,
Na obali sam ja ostao . ...

Za čim da žalim? Stazi kojoj,
Moj okeanu, da se predam?
U pustoši bi mene tvojoj
Slomio sada predmet jedan.

Grobnica slave s jedne stene
Tu su zarasle, kao rane,
Sve uzvišene uspomene:
Tu Bonaparta skonča dane.

U luči umre, usred vode,
A za njim, poput bure šuma,
Genije drugi od nas ode,
Gospodar drugi našeg uma.

Nestade, žaljen od slobode,
Ostaviv svetu lovor svoj.
Šumite, vijte, nepogode:
O, more, on je pesnik tvoj.

Njemu je lik tvoj ravnoznačan,
Tvoj duh je bio u toj ploti:
Ko i ti, moćan, dubok, mračan,
Ko ti, on beše neukrotiv.

Sad je sve pusto...Kud bi mene
Poneo sada, okeanu?
Svuda se ista sudba krene:
Gde je trun sreće, tu ko stene
Prosveta ili tiran stanu.

Pa, zbogom, more! Ništa drugo
Neću da znam sem te lepote
I slušaću još dugo, dugo
Večernji tutanj tvoje vode.

U pustoši ću, šume neme,
Preneti dah sa tvojih žala,
Zalive tvoje, tvoje stene,
I sjaj, i senku, i reč vala.


Aleksandar Sergejevič Puškin, ''Moru''

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića