Kritičko mišljenje


Jedan od važnih ciljeva obrazovanja jeste ili bi bar trebalo da bude razvijanje mišljenja. Zapravo, valjano ovladano umenje razmišljanja predstavlja kvalitet koji kasnije u životu i više znači od brojnih naučenih činjenica. Navode se mnogi oblici mišljenja: logičko, kreativno, konvergentno, divergentno itd. Ovde ćemo se pozabaviti kritičkim mišljenjem, oblikom mišljenja za čije razvijanje postoje programi koji su kreirani i u našoj sredini (Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu / Grupa Most).

Kritičko mišljenje može i treba da se koristi u svim mogućim situacijama koje podrazumevaju obradu informacija, rešavanje problema, donošenje odluka, učenje. Ono nam omogućava da se distanciramo od sopstvenih ubeđenja i predrasuda i da dođemo do do dobro zasnovanih i logičkih zaključaka o tome u šta da verujemo i šta da činimo. Ono se zasniva na racionalnim argumentima, na kriterijumima, ono koriguje samo sebe i osetljivo je na kontekst. Ovaj kontekst obuhvata sve od individualnog, socijalnog, kulturnog pa do konteksta koji je određen oblašću čiji je deo dati predmet razmišljanja. Još jedna važna karakteristika kritičkog mišljenja je njegova zasnovanost na procenjivanju, na vrednovanju prema logičkim i kontekstualnim kriterijumima. Kritičko mišljenje podrazumeva i da smo svesni tog sopstvenog procesa razmišljanja, saznanja, zaključivanja. To važi i za motive i emocije koji su integralni deo mišljenja, ali tu 'ličnu notu' u ovom tipu mišljenja moramo da držimo pod kontrolom. To činimo, između ostalog, i putem decentracije – sposobnosti da istu stvar sagledamo iz različitih uglova, da prepoznamo i uvažimo tuđe tačke gledišta, kao i da uzmemo u obzir postojanje različitih vrsta konteksta. Kritičko mišljenje se zasniva na uočavanju i razumevanju relacija (bitno-nebitno, opšte-posebno, uzrok-posledica, cilj-sredstvo, deo-celina...), izvođenju i zasnivanju sudova (na induktivnom, deduktivnom i analoškom zaključivanju), dokazivanju i opovrgavanju (prepoznavanju i produkovanju argumenata i kontraargumenta, proceni relevantnosti i snage različitih vrsta argumenata) i razlikovanju prirode saznajnih kategorija (na primer razlikovanje činjenica od tumačenja, teze od argumenata, teze od ilusracije i objašnjenja, pretpostavki od dokaza).

Kao primer ispoljavanja kritičkog mišljenja možemo uzeti proces vrednovanja informacija. On se u glavnim tačkama sastoji u:
• Kritičkom odnosu prema izvoru informacija,
• Prepoznavanju značenja i smisla,
• Uočavanju i vrednovanju različitih pozicija,
• Otkrivanju protivrečnosti, nekonzistentnosti, nedoslednosti,
• Analizi argumenata i kontraargumenata u izvoru,
• Prepoznavanju tehnika manipulacije i propagande,
• Prepoznavanju i uvažavanju uloge konteksta u opažanju,
• Izgrađivanju ličnog odnosa prema izvoru informacija.


Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole