Juan Ramón Jiménez


Huan Ramon Himenez Mantekon (šp. Juan Ramón Jiménez Mantecón 24. decembar 1881 — 29. maj 1958) je bio španski pesnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1956.

Jimenez je počeo pisati kao petnaestogodišnjak te je svoju prvu knjigu objavio s 19 godina. Obrazovao se na Jezuitskoj akademiji pokraj Cadiza te je nakratko studirao pravo na Univerzitetu u Sevilli. Radio je dvadesetak godina kao urednik mnogobrojnih časopisa i prevodio. Bolovao je od depresije.

Smatran je predstavnikom modernizma i jednim od pjesnika Generacije '98. Njegov rad se tokom godina mijenja i pomalo udaljava od modernizma. Poznat je po tome što je zastupao i kultivirao tzv. čistu poeziju (španjolski poesía pura).

Bio je veoma plodan pjesnik. Među njegova poznatija djela spadaju: „Spiritualni sineti 1914-1916“ (Sonetos espirituales 1914–1916), „Kamen i nebo“ (Piedra y cielo, 1919), „Poezija u stihu“ (Poesía, en verso, 1917–1923), „Poezija i proza u stihu“ (Poesía en prosa y verso, 1932), „Glasovi moje pesme“ (Voces de mi copla, 1945) i „Životinja na dnu“ (Animal de fondo, 1947).

Nakon što je izbio Španski građanski rat, a on se protivio frankizmu, żivio je neko vrijeme u egzilu na Kubi da bi 1946. našao drugi dom u San Juanu, Portoriko, u kojem je 1958. i umro.

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića