Тугованка над великим и сивим пределом

O, граде, где сам живео
По сутеренима, на балконима,
Смејао се, плакао, сивео
Под твојим небом, плафонима.

Ту смо се тужно љубили
У сенкама, по клупама.
Ту су ме весело убили
И бацали по рупама.

О, где све нисам шетао,
Кога све нисам сретао,
Пред каквим кафанама седао.

Како је болно вредео
Велики сиви предео
У који сам сатима гледао...


Стеван Раичковић,  ''Тугованка над великим и сивим пределом''
(''Камена успаванка'', 1963.) 
               

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole