Rade Drainac


Radojko Jovanović (umetničko ime Rade Drainac; 4. ili 26. avgust 1899 — 1. maj 1943) je srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je u vidu modernističnih težnji. (Apoliner, Sendrar).
 
Drainac je rođen u selu Trbunju u Toplici, učio školu u Kruševcu i Francuskoj. 1922. godine pokrenuo je časopis Hipnos. Prvu knjigu pesama pod nazivom `Afroditin vrt` štampao je 1921. godine u Prokuplju u samo tri primerka.

Osnovnu školu završio je u Blacu a 1911.upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj - do početka Prvog svetskog rata,završava tri razreda. Godine 1914. već je na frontu, sa svojom vojskom, a 1915. povlači se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Djovani. 
U zemlju se vraća 1918. godine, nastavlja školovanje,a prekida ga posle šestog razreda. Već 1919. god., objavljuje poeziju u časopisu "Epoha". Zbirka stihova "Modri smeh" izlazi u Beogradu 1920. sa potpisom Rad. Jovanović. 1922. pokreće časopis "Hipnos" i objavljuje program Hipnizma - prvi put potpisuje se kao Rade Drainac. U ediciji Hipnosa objavljuje knjige stihova "Voz odlazi". Potom objavljuje niz zbirki pesama sve do poslednje "Dah zemlje" objavljene 1940. god. 

Autentični boem, prećutkivan, jer nije mogao biti uklopljen u komunistički kliše književno-političke politike, odmah posle II velikog rata. Ne baveći se formom toliko koliko drugi pesnici njegovog doba, tražeći stalno u okviru jednog i sličnog on je bio uveren da je nepatvoren pesnički govor važniji od forme i to mu je u onim najsrećnijim trenucima polazilo za rukom. Njegova anakreontska strofa, kada je koristi, sa naglim ritmičkim rezom u četvrtom stihu, čini ga neponovljivim u našoj lirici. Ipak, revalorizaciju njegove lirike tek očekujemo, a time i naš kraj, satisfakciju, što je „iznedrio“ jednu ovakvu ličnost. Piše u časopisima i listovima, putuje, zaljubljuje se, svađa, polemiše… Nema dlake na jeziku, naročito u dnevniku “Pravda”, čiji je stalni saradnik uglavnom bio. 
 
Voleo je da putuje: 1927. i 1929. bio je u Francuskoj, 1931. u Firenci, a 1932. u Bugarskoj. Mobilisan je 1941., a posle sloma jugoslovenske vojske zlopaćenja i kraćeg lutanja vraća se u zavičaj, u Toplicu. Vreme provedeno u ratnoj Toplici opisao je u posthumno objavljenoj knjizi "Crni dani"

Oboleo je od tuberkuloze - tada pesničke boljke i kratko se lečio u sanatorijumu na Ozrenu. Odatle je prebačen u Beograd, gde je i umro. 

Umro je u 43. godini (1. maja 1943) u Beogradu – sahranjen je sirotinjski, o trošku beogradske opštine, a veliki glumac, njegov prijatelj Milivoje Živanović, odrecitovao je čuvenu pesmu “Nirvana”… Sahranjen je na parceli 38 (grob 509), bez mesta stanovanja, i bez najbližih srodnika na sahrani, kako je napisano u registru umrlih (u rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano -"bez ulice i broja stana", a u rubrici najbliži srodnici - nije bilo srodnika na sahrani).  

Pedesetih godina vraća se ,konačno i pesnik Rade Drainac u zavičaj, kada se u Prokuplju osniva književno društvo "Rade Drainac". Izdavačka kuća "Prosveta" 1960.godine objavljuje knjigu pesama Rada Drainca sa predgovorom Stevana Raičkovića i svrstava ga među značajnije srpske književnike izmedju dva svetska rata. U Prokuplju, počev od 1966. organizuje se tradicionalna manifestacija "Drainčevi dani" i dodeljuje se pesnička nagrada koja nosi Drainčevo ime.
 

 ________ 

Pesnik, apaš i profet, 
Don Kihot, poročni ljubavnik i stihotvorac kakvog ova zemlja čula nije, 
Karnevalski princ, vagabunda oko čije glave petrolejska lampa sja: 
Eto to sam ja! 

Pijanac,kockar,ali i nežan brat, 
Prijatelj što u srcu čuva Orionska Sazveždja, 
Slabi igrač na konopcu morala, ali zato izvrstan ironičar i pljuvač, 
Na stolu kao supa ljubav je moja sva: 
Eto to sam ja! 

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja, 
Pobornik trgova i pisoara, 
Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, 
U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: 
Eto to sam ja! 

Tigar i ovca, 
Žongler što nožem u srce gađa, 
Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig, 
Pesnik krvave istine i čovekovog prava, 
Upamtite: 
To sam ja!


Rade Drainac, ''Rade Drainac'' 

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni