Naša ljubav

 Noć me ta u mladosti stiže,
 Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
 Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
 A ono mu i dalje ruke liže?

 Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
 Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
 I mada mi davno reče sve,
 Uvek je za me nova.

 Danima se koljemo kao hijene
 I jedno u drugom vidimo kugu,
 A opet izvan te kobne žene
 U mojoj duši nema mesta za drugu.

 Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
 I već sam od toga kao mesec žut,
 Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
 Da zajedno produžimo put.

 Ne znam više da li je to ljubav,
 Ili zagonetni čulni mrak;
 Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
 O rečni brzak.
 

Rade Drainac, ''Naša ljubav''

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića