Čovek sa mesecom u očima

                       

Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen
zagledan u čašu preduboku
bio mi je stran i naizgled normalan
al' tad mu spazih
odraz meseca u oku

On me oslovi pa kako idu poslovi
ma idu, progunđah, u vražijeg vraga
na to on planu naprasno
odmeri me sablasno
nemate vi pojma, braćo draga

Ne znaš ti sta znači ubiti grad
ne znaš ti bauke kaljavih rovova
ne znaš ti šta znači spavati sad
kad sklopim oči ništa osim tih krovova

Kada sklopim oči nebom naiđu mobe
zamirišu gostinjske sobe
nebom svadba odzvanja
kada sklopim oči nebom promiču lica
zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja

Zverko ludila, što si se probudila
crni ti je princ poljubac dao
al' neću se stideti
što Boga neću videti
jer to i nije Bog kojeg sam znao

Ne znaš ti, nema oslobođenih
svaku tišinu mi granata prošara
spašen je taj prvi pogođeni
a svi su drugi večni taoci košmara

Kada sklopim oči nebom naiđu lađe
zvona, lavež, komšijske svađe
miris svežeg oranja
ali kada svane vetri s reke zacvile
znam to tuže vodene vile
dunav tamjan odranja


Đorđe Balašević, ''Čovek sa mesecom u očima'' 
                              

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni