Rabbit Hole (2010)


Nakon hvaljenih ljubavnih igrarija koje je prikazao u filmu Shortbus, reditelj John Cameron Mitchell okrenuo je kormilo i uplovio u vode filma u kome nema ni „s“ od seksa. Rabitt Hole je prikaz ljudske patnje nakon smrti voljene osobe. Tačnije, film je isključiva sinteza disfunkcionalnosti Becce (Nicole Kidman) i Howeia (Aaron Eckhart) koji pokušavaju da prebrode smrt sina.

Scenario je majstorski potpisao David Lindsay-Abaire koristeći kao glavnu inspiraciju sopstveni pozorišni komad. Lindsday-Abaire svaki dijalog i svaku scenu piše veoma promišljeno, sklapajući celinu koju Mitchell režira stoički suzdržanim kadrovima. Ovakvi, hirurški precizni zahvati ispred i iza kamere dodatno ogoljavaju tešku situaciju glavnih junaka, dok se netipična radnja filma razotkriva u etapama. Kako Rabbit Hole nije koncipiran u sto puta viđenom maniru raspleta od tačke A do tačke B, on kod gledaoca budi radoznalost pažljivim odavanjem informacija. Svaki podatak bitan za radnju načne se, pa i razradi, da bi se potom nagoveštaji onoga što se desilo potvrdili kroz dramsku interakciju.

Ovome dobrim delom doprinose i glavni glumci. Nakon nekoliko pogrešnih angažmana Nicole Kidman je ponudila ulogu ravnu interperataciji u filmu Sati (za koju je dobila Oskara), dok se od Aarona Eckharta moglo i očekivati sasvim korektno izvođenje, s obzirom da je sličan zadatak imao u dosta lošije osmišljenom Love Happens.


Kada se sve sabere, emotivni trag koji Rabbit Hole ostavlja liči na opasku čuvenog scenariste Davida Mameta, koji smatra da zadovoljstvo gledaoca proživljenim dramskim iskustvom vuče korene iz njegove emotivne „osakaćenosti“ da se istinski saživi sa „nebitnim“ ljudima oko sebe, zbog čega se osećanje krivice sublimira saosećanjem sa filmskim akterima.

Kraj Rabbit Holea to jasno potvrđuje. Istinska patnja ljudi, koji su doživeli ovakvu nesreću, daleko je od naše imaginacije, ali i od imaginacije autora koji hrabro napušta svoje junake. Baš kao i prosečan „autsajder“ koji se našao u datom spletu okolnosti, Mitchell u pravo vreme postaje svestan činjenice da bi svaki dodatni gest/kadar bio čisto nepoštovanje. On ostavlja Rabitt Hole da bude jama bez dna, jer je svestan da stvaralčki pad u koji se upustio jedino na taj način postaje bezvremeno filmsko iskustvo.


Ljubisav Panić 
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=8305

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole