Le Mépris (1963)


Le Mepris ~ Contempt ~ Prezir

Prezir.. Par koji se voli.. Cinecitta.. Adaptacija Odiseje.. Veliki reditelj.. Producent.. Par koji je rastrzan.. Vila na Kapriju.. Raskid.. I smrt.

Ponovo je tema - par. Lica su drugačija (Michel Piccoli, Brigitte Bardot), ali par koji nestaje pred našim očima su Jean-Luc Godard i Ana Karina. Duga scena prikaza domaćinstva simboliše određenu viziju para. Odjekuje poput eha i podsjeća na čuvenu scenu iz ''Do poslednjeg daha'' Međutim, u filmu ''Do poslednjeg daha'', likovi se gledaju poželjno... Ljube se, miluju, grle... U Preziru prostorije su veće, ali likovi se više ne dodiruju i gledaju se izdaleka. Žena je svedena na tijelo koje se prodaje, kao na reklamnom panou. 

Inspirativna je misao čuvenog francuskog pjesnika i filozofa Paul-a Valéry-ja: Znamo da sve civilizacije imaju svoj kraj. To navodi na misao da čak i film, koji je proizvod našeg vremena, ima svoj kraj. Zbog tog razloga ova tema će postati gotovo opsesiona kod Godara.
Ako sve civilizacije imaju kraj, znači da ga i naša ima. Snimaćemo svijet pri izdisaju. Svijet u ruševinama. U Preziru sve je dovedeno do raspadanja. Zapušteni vrtovi, zidovi Cinecitta-e, zidovi vile na Kapriju.
Homerova Odiseja je zaboravljena i gotovo je izgubila svaki smisao. Praznina... Prazni hodnici, prazne kuće, prazne bioskopske sale. Nema više ni filmova. Civilizacija i film su stigli do kraja puta. 

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića