U razumnim količinama vino donosi više koristi od štete



Pođimo od osnovne definicije: šta je zapravo vino? Pravo da se neko piće naziva „vino“ ima samo proizvod koji je dobijen djelimičnim ili potpunim vrenjem svježe grožđane šire, ako je sadržaj alkohola najmanje 3/5 od ukupno mogućeg ili najmanje 8 odsto vol etil-alkohola. Tačnije, alkohol koji se nalazi u vinu rezultat je fermentacije prirodnih šećera, glukoze i fruktoze, koji se nalaze u grožđu.
U borbi protiv alkoholizma, kao velikog društvenog zla često je na udaru bilo i vino. Vino jeste alkoholno piće jer toj kategoriji pripada svako piće s više od 0,5 odsto etil-alkohola, ali ne predstavlja prostu mješavinu vode i alkohola, kao što je slučaj kod mnogih drugih pića.
Ima li razlika između uživanja vina i drugih žestokih alkoholnih pića dobijenih destilacijom? Da li se alkoholna pića mogu ikad preporučiti i koja se količina tada dopušta?
Ako govorimo o čistom alkoholu, onda je svako alkoholno piće (vino, viski, votka, pivo), u zavisnosti od količine koju popijete, pogubno za zdravlje. Brzina konzumiranja pića takođe ima značajnu ulogu u narušavanju psihofizičkog zdravlja. Bilo je pokušaja, ali neuspješnih, da se klinički, eksperimentalno pa čak, i sintetički vinu pripišu najnegativnije osobine po zdravlje čovjeka. Naučna istraživanja govore sljedeće: može da dođe do oštećenja jetre pri redovnom konzumiranju količine od 80 g etil-alkohola što predstavlja jedan litar 10 odsto vol alkohola dnevno. Ako se dnevna količina vina raspodijeli uz nekoliko obroka, ako se uzima uz hranu ili nakon jela, prelazak alkohola u krv je polaganiji, lakše se podnosi i ne mora ostavljati štetne posljedice.
Ima mišljenja da su sva alkoholna pića podjednako štetna po ljudski organizam.

Jedno je sigurno – trudnice ne smiju da konzumiraju alkohol u bilo kojoj formi, jer može da ugrozi zdravlje ploda i zazove različite defekte. Poznato je da alkohol u krvi prolazi kroz placentu i ulazi u krv bebe. Ne postoji doza alkohola koja se preporučuje trudnicama kao „sigurna“. Obilno konzumiranje alkoholnih pića tokom prva tri mjeseca trudnoće, oštećuje fetus (razvoj organa i nervnog sistema). Djeca čije su majke, tokom trudnoće, konzumirale alkohol imaju ozbiljne probleme poput facijalnih deformacija, slabijeg razvoja i mentalnog zaostajanja.
Da bi se spriječile eventualne štetne posljedice, osmišljena je i zakonska regulativa nabavke i konzumiranja alkohola. Legalna nabavka i konzumiranje alkohola uglavnom zavisi od uzrasta i varira od države do države. U SAD to je 21, u Velikoj Britaniji 18, Crnoj Gori 18, u Italiji i Portugaliji 16 godina. Zakon je mnogo tolerantniji ili uopšte ne tretira konzumiranje alkohola u privatnom prostoru, ali je zabranjeno pojaviti se u javnost s visokim sadržajem alkohola u krvi.


Na drugoj strani ima i onih koji tvrde, ne bez razloga, da vino donosi više koristi nego štete, naročito ako se konzumira u razumnim količinama, kad ono predstavlja životnu namirnicu visoke hranljive i ljekovite vrijednosti. Takva vrijednost vina ogleda se u velikom broju raznih hemijskih jedinjenja i rastvorenih minerala koji sadrže za čovjeka neophodnu hemijsku energiju.
Na svakoj vinskoj etiketi postoji oznaka sadržaja alkohola u vinu izraženog u volumnim procentima. Tako vino sa: -8.0 odsto vol alkohola ima 62 g alk/L ili 6.2 g alk/100 ml – 10.5 odsto vol alkohola ima 83 g alk/L ili 8.3 g alk/100 ml-13 odsto vol alkohola ima 103 g alk/L ili 10.3 g alk/100 ml-14 odsto vol alkohola ima 110 g alk/L ili 11 g alk/100 ml.

Ali treba znati da organizam ne vari alkohol, već ga direktno resorbuje iz intestinalnog trakta u krv. Mlijeko i masna hrana usporava a voda olakšava apsorpciju alkohola. Takođe etanol (alkohol) se sintetizuje od strane bakterijske flore u intestinalnom traktu. Alkohol se iz tijela uklanja uglavnom oksidacijom, a mali dio znojenjem, urinom ili dahom. Ljudi koji piju previše alkohola ili su jako mršavi ili jako debeli. Prvi jedu alkohol, tj. hrane se njime. Međutim, alkohol je nekompletna hrana jer se pretvara u energiju koja se koristi za svakodnevne aktivnosti. Za gurmane alkohol je prava napast, jer ga organizam koristi kao energetski izvor dok hranu pretvara u rezerve – masti. Zdrav čovjek može eliminisati jedan gram alkohola po kilogramu tjelesne težine za 24 sata. To znači 70 g ili 88 ml alkohola za osobu tešku 70 kg. Izraženo u vinu to je 0,88 L vina od 10 odsto alkohola ili 0,7 L vina od 12 odsto alkohola.
Naravno, sav konzumirani alkohol nije apsolutno apsorbovan u cirkulatorni sistem. Ukoliko pijete vino i jedete meso mnogo manje alkohola se apsorbuje u krv. Koliko će se alkohola apsorbovati takođe zavisi od čovječje veličine, težine, konstitucije, pola, geneze i koliko brzo se konzumira vino. U organizmu čovjeka se nalazi enzim alkohol-dehidrogenaza, koji razgrađuje alkohol. Žene u organizmu imaju 60 odsto ovog enzima u poređenju s organizmom muškarca, što je jedan od razloga zašto slabije podnose alkohol.

Pojedine etničke populacije (Azijati) imaju veliki broj individua s „neaktivnim“ genom za razgradnju alkohola. Zato se kod njih u krvi i jetri brzo nakuplja acet-aldehid u količini koja može biti i do 10 puta veća od normalne (Conibear, 2005). Jetra standardno (uz pomoć alkohol-dehidrogenaze) prevodi alkohol u acet-aldehid (toksičan), zatim u acetate (bezopasni), koji se opet razgrađuju do ugljen-dioksida i vode. Smatra se da jetra razgradi oko 90-95 odsto konzumiranog alkohola (15 mL/h), da se oko 10 odsto izbaci urinom, dahom i znojem. Zato dugotrajno konzumiranje većih količina alkohola uništava ćelije jetre i vodi do ciroze ili alkoholnog oboljenja jetre i drugih organa.
Uz navedeno, vinopije se često poslije obilnijega konzumiranja vina žale na glavobolju, mučninu, povraćanje ili alergiju. Jedan od prvih fizioloških efekata konzumacije alkohola je smanjenje viših moždanih aktivnosti. Kod nekih je to pospanost. Pola čaše vina prije spavanja sigurno će indukovati dobar san. Međutim, veće količine izazivaju nesanicu, povraćanje i uvećanju produkciju urina.
Zašto neka vina uzrokuju glavobolju, a druga ne ostavljaju taj neugodni trag? Nažalost ovakve pojave su malo istraživane zbog različitih uzroka glavobolje i njene specifične etiologije. Jedan od najozbiljnijih sindroma glavobolje povezan s konzumacijom vina je – migrena. Analizirajući s fiziološkoga gledišta pojedine sastojke vina, obično se traži uzrok u alkoholu, jednom od najvažnijih sastojaka vina, ali to nije uvijek tako.


Vino je jedini poljoprivredno-prehrambeni proizvod čiji je kvalitet direktno povezan sa geografskim poreklom. Naime, vino ne može biti regionalno, kvalitetno ili vrhunsko, ukoliko nije vino sa geografskim poreklom proizvedeno u određenom vinogradarskom geografskom proizvodnom području (region, rejon ili vinogorje).

U svakom slučaju ne zaboravite: od berbe 2009. vina sa geografskim poreklom su samo vina sa markicama – kojima se garantuje kvalitet i porijeklo, a vina bez markica su stona vina (vina bez geografskog porekla) za koja se ne garantuje poreklo, odnosno ona mogu biti iz različitih područja, država, godina berbe i za njih se ne garantuje visok kvalitet.



dr Svetozar Savić, ''Saga o vinu'' 17.
Nezavisni dnevnik Vijesti

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića