U prvom osvitu čuh šapat...


     U prvom osvitu čuh šapat, trebalo je da odjedrimo Ti i ja,  i niko drugi na svetu nije smeo znati
o tom putovanju našem bez kraja i cilja.
     Na tom beskrajnom okeanu,  pored Tvog nemog pažljivog osmeha, pesme su moje nabujale u melodije slobodno kao vali,  slobodne od svih stega reči.
     Zar još nije vreme ? Zar još ima posla? Gle, veče se naglo nad obalom,  i pri svetlosti koja izdiše ptice se morske vraćaju gnezdima svojim u letu.
     Ko zna kada će se odrešiti lanac, i kada će se čun, kao poslednji odsev zalazećeg sunca, izgubiti u noći?

 

Rabindranath Tagore
 (iz zbirke pjesama ''Pjevačeve žrtve'', 42.)

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni