Ko si ti...


     Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?
    Ne mogu ti poslati ni jedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
     Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
     U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta.
     U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra - šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.  


Rabindranath Tagore
(iz zbirke pjesama ''Gradinar'', 85.)

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni