Odjebi JNA


Dao sam ti jednu dobru godinu života, najbolju možda. Veliki vračevi medicine rascepe grudi kao narandžu i spuste novo srce u njih, pažljivo zatvorenih šaka kao da vraćaju vrapčića u gnezdo, razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokrenu nepokretno, čudotvore nad ljudima, pa opet ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu godinu nikad više. 

Ali, proklet da sam, ja sam barem imao dvadesetu i dvadesetprvu, i još neke dvadesete i tridesete, za razliku od dečaka na čije crnouokvirene fotografije svakog dana nailazim na poslednjim stranicama štampe. Oni ostadoše u devetnaestoj, zaljubljeni, zaigrani, zbunjeni, ne dospevši da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, podmetnutih im u džepove tako bezbožnički.

Ne brate Kaine, ne zovi me u polje, ne mami me zalud da prošetamo minskim poljem moj grešni sivo maslinasti brate. Poturi nekog drugog dobrovoljca na branike svoje neprilagođenosti i nesposobnosti, okači neku drugu metu na svoje kartonske bedeme. Nema mojih u ovom ratu naših. Znam ne može to tek tako, čičak izdaje kaći se ove jeseni na sve strane. I meni će ga već neki mangup prilepiti na leđa onako u prolazu sve tapšući me po ramenu prijateljski. 

Razmišljao sam o tome koga izdati kad mi ostane da biram samo između nas dvoje. Žalim, ali prestar sam da bih izdao sebe još jednom. Odjebi JNA, dosta je bilo.


Đorđe Balašević, Odjebi JNA

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole