Stani, ludače, ne ostavljaj svoj dom

     Oko ponoći objavio je lažni asketa:
     "Vreme je da ostavim svoj dom i da potražim boga.
Ah, ko me je tako dugo zadržavao ovde u zabludi?"
     Bog mu došapnu: "Ja"; ali uši toga čoveka bejahu zatvorene.
     Sa uspavanim detetom na nedrima ležala je njegova žena
spavajući mirno na jednoj polovini kreveta.
     Čovek reče: "Ko ste vi što ste me tako dugo pravili budalom?"
     Glas ponovo reče: "Bog"; ali on ne ču.
     Dete dreknu, probudi se i pripi čvrsto uz mater svoju.
     Bog zapovedi: "Stani, ludače, ne ostavljaj svoj dom", ali on ne ču.
     Bog uzdisaše i jadikovaše: "Zašto me ostavlja sluga moj i odlazi od mene da bi me tražio."


Rabindranath Tagore
(iz zbirke pjesama ''Gradinar'', 75.) 

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Otići tiho, gotovo nečujno, pomalo kriomice, bez pompe, počasti, titula...